Lavirint duhova (El laberinto de los espiritus) - Karlos Ruis Safon

* Sećanja zakopana u ćutanje nikad ne prestaju da progone.

                                         

- Istina su gluposti koje ljudi govore kad umisle da nešto znaju.

* Samoobmana je tajna svih nemogućih poduhvata.

                                     

- Iza svakog pokvarenog čoveka uvek je još gora žena.

* Svako ko teži očuvanju zdravog razuma ima potrebu za nekim mestom na svetu gde može i želi da se izgubi.
To mesto, poslednje utočište, mali je dodatak duši kuda, kad svet u svojoj komediji apsurda doživi brodolom, uvek možeš odjuriti da se zaključaš i izgubiš ključ.

                                   

- Legenda je laž sklepana da objasni neku univerzalnu istinu.

* Život, to je železnička stanica na kojoj se čovek uvek popne, ili ga popnu, u pogrešan voz.

- Svet je jednostavno ogledalo nas koji ga činimo i nije ni manje ni više od onoga što od njega svi zajedno napravimo.

                                       

* Većina nas smrtnika nikad ne upozna svoju pravu sudbinu ; ona nas prosto pregazi. Kad podignemo glavu i vidimo je kako se udaljava putem, već je kasno, i ostatak puta moramo da pređemo kroz jarak, koji snevači zovu "zrelost".
Nada nije ništa drugo do vera da taj trenutak nije još došao, da ćemo uspeti da vidimo svoju istinsku sudbinu dok se bude približavala i da ćemo moći da skočimo na ivičnjak pre nego što se prilika da budemo ono što jesmo zauvek rasprši i osudi nas da živimo od praznine žudeći za onim što je trebalo da bude a nikad nije bilo.

- Ništa ne iznenađuje i ne plaši kao ono što se već zna.

                                     

 * Stvarnost nikad nije savršena i nikad se ne uklapa u sva očekivanja.
Istina uvek ostavlja nedoumice i postavlja pitanja.
Samo je laž takva da u nju možeš poverovati sto posto, zato što ona ne mora da opravda stvarnost, već nam, jednostavno, govori ono što želimo da čujemo.



- U ovom pasjem svetu kad ostariš i kad te počne boleti i zdrav razum, jedna korica ljubaznosti ili sažaljenja izgleda ti kao božanska poslastica.

                                               

* Daj vremenu malo vremena...

- Vreme uvek teče obrnutom brzinom od potreba onoga ko ga doživljava.

                                      

* Čovek nikad ne laže druge, oni lažu sami sebe. Dobar lažov daje budalama ono što žele da čuju. U tome je tajna.

-  U ovoj komediji pokondirenih tikava što predstavlja naš svet, pretvaranje je malter koji drži zajedno sve delove štale. Ljudi, da li iz straha, interesa ili bezumlja, toliko naviknu da lažu ili da ponavljaju tuđe laži čak i onda kad veruju da govore istinu.

* Kad si mlad, vidiš svet kakav i trebalo da bude, a kad ostariš,vidiš kakav je u stvarnosti.

- Kad naučiš da razlikuješ zašto nešto radiš i zašto kažeš da nešto radiš - to je prvi korak ka upoznavanju sebe.
                                    

  * Kad bi knjige govorile, ne bi sve okolo bilo tako gluvo.

  - Nivo divljaštva jednog društva meri se razdaljinom koju ono pokušava da napravi između žene i knjige.

  * Divljaka ništa ne plaši kao žena koja zna da čita, piše, misli i pride pokazuje kolena.


                                     

   - Čovek zna da je živ zato što mu je odjednom stalo, i kad se taj trenutak završi, ostatak njegovog    bivstvovanja pretvori se u sećanje kojem se uzalud vraća sve dok u telu ima daha.


    * U izgubljenim bitkama, poslednja odbrana je ravnodušnost.  

     - Čovek ne spozna prazninu u kojoj je puštao da vreme protiče dok ne počne zaista da živi.


                                       

         *  Bog sluša samo kad ga moliš za ono što ti ne treba.

         - Čovek se istinski zaljubi samo onda kad nije svestan da mu se to dešava.