Miroslav Mika Antic~ citati

Svet ovaj, u stvari, i nije tako rđav i zao, mada poneko plače i samuje i brine. Možda je suton s krova sasvim slučajno pao. Možda bi i noć da svane, možda bi i noć da sine. Volim da svakom valja i verujem beskrajno: svanuća postoje zato da čovek lake diše. I sklapam oči. I sanjam potajno to vrelo, to sjajno jutro od vetra i vlati što se nad krošnjama njiše. A sigurno je važno i od svega najpreče: za svaki obraz na svetu po jedan poljubac skrojiti..

                      

Hiljadu puta od jutros, kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam..

  

 Hajde da podelimo svet ovako:
Nebo Tebi - zvezde meni,
Sunce Tebi - svetlost meni,
more Tebi - talasi meni!!!
Ma ne, bolje ovako: sve Tebi, a ti meni...

Onda izađji u neko vedro veče, iziđi ispod neba,

 i tamo gde je najniže, gde dodiruje ljude, ovlaži osmehom kažiprst,

 zamoči ga u poljubac i njime ostavi otisak na usni vasione..

Niko ne mora znati šta je...
Važno je da nešto postoji i da to nešto traje..


Ja sam svoja najčudnija, najlepša putovanja prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave. I tu su stali beskraji o kojima, i ne slutiš...

Ja nisam za okretanja, ja sam za izokretanja.
Kad su svi zveckali zubima, ja sam zvezdama zvonio.


Toliko puta, doživeo sam poraze, pa više i ne osecam istinski tamjan sumnje. Prejeo sam se pobeda, pa više i ne osećam istinsku zvonjavu slave. Ne umem ni da se uplašim. Ne umem više ni da umem.
                                           

 Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati.

 Koga da pitam, gladan i mokar, zašto se nismo sreli nikad?

                                         

 Ako mi život krila skrati i sneg u oku počne da veje, znam, bar se neću pokajati što sam umeo da se smejem..

Koliko ja imam osmeha, toliko niko ne može imati ružnih reči, ni sitnih malih pakosti da mi na bilo koji način našteti. Osmeh za sve, i za dobro i za zlo, pa ko duže izdrži.