Desanka Maksimović~ citati

''Govori tiho. Drveće je noćas budno,
i meni je žao da čuje: kako je život kratak i nije veseo.
Govori tiho. Ptice noćas blizu nas pevaju,
i meni je žao da čuju: kako u glasu nečijem ima suza.
Govori tiho. U livadi obližnjoj zrikavci se noćas vole radosno,
i meni je žao da čuju: da je ljubav u srcu nečijem tužna.
Govori tiho. Nebo je noćas beskrajno tanko,
i meni je žao da nas čuje Bog, pa da mu zbog nas teško bude..''
           

 ''O, ko bi nam opet u dušu znao zasaditi krin, pa da na početku ne pomislimo sa gorčinom: kako negde čeka kraj; pa da na kraju ne pomislimo sa gorkom mirnoćom: kako uvek ima novih puteva, na
kojima se stari zaboravljaju..''


''Sve mislim šta li će doći posle ove bure...
Da li ću, kao tica svoja krila posle leta, umorno sklopiti svoje srce,
a kao kamen sebi o grlo obesiti život...
Ili ću zaneta, raširenih ruku, vihoriti zemljom, tražeći polomljena krila snova da uzletim onome čega nema...''

                                           

   "Davnog proleća u suton sanjah.....da je ljubav skut maglovite tajne iza bregova..."