Ivo Andrić

Od straha su ljudi zli, podli i surovi, ali od straha mogu biti i darežljivi, pa čak i dobri.

 From the fear people are evil, vile and brutal, but fear can be generous, and even good.



* Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.

There were so many things in life which we feared. And should not have.  We should live.

* Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.

 The disease is the fate of poor people, but also wealthy punishment.



* Čovjeka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto dijeli besplatno. 

The best way to meet  a man is  observe how it behaves when something is distributed free of charge.


                                                   

                            What doesn't hurt - is not life; what doesn't pass - is not happiness.


* Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.

 Forgetfulness heals everything and song is the most beautiful manner of forgetting, for in song man feels only what he loves.

                          

*Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.

If people would know how little brain is ruling the world, they would die of fear.

*Bog je jedan. On zna meru.

God is one. He knows the measure.

 

Sada počinje da se javlja misao da bi i taj put mogao biti samo bespuće, jedna od mnogih varki, da taj takozvani pravi put i ne postoji, i da se život čovekov gubi u večitoj težnji za pravim putem i večitom ispravljanju krivoga kojim ide.

 

  

JEDAN NOVEMBAR

Studen. Duboka noć.
Zdaleka prozori kuća svetle.
Svetlost se stazama toči
Ko mnogo tihih sreća
Vezenih na platnu noći.

Vidim kako je dobro
Imati noćas svoj kut,
Sporo i bez svrhe idem,
Gola mi stabla beleže put.
O dobri ljudi, gorko je meni
Kad blješte oči vaših sreća
Na moje mrtvo polje,
Pa ipak sumnjam i ne znam ni noćas
Ni šta je dobro, ni šta je bolje.

Sam svojim dahom grejem smrzle ruke
I slušam kako vreme neumorno
Okreće točak, večno i sumorno,
Svetlost i tamu hiteć da sjedini, I pređe pokrov, velik i jedini,
Za moju sumnju i za vašu veru,
Za vašu sreću, kao i za moj bol. 

                                    Znakovi pored puta

*

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.

 *                                                

Ne smrt, zaborav rešava sve.Zaborav, i to ne samo pojmova,reči i lica,nego svega što postoji i živi.Zaborav tela i zaborav vremena.Zaborav,da bi se moglo predahnuti i živeti dalje u telu bez sećanja,sa duhom bez imena. Zaborav, smrt sa pravom na nadu.

*                                                    

U ljubavi ima mnogo bola, nesreća i nepravde. Ali, ljubav je tako tajanstvena stvar da i to možda samo tako izgleda pred našim površnim i nesavršenim sudom. Snaga i veličina ljubavi, koju nikad dovoljno ne poznajemo,možda je tolika da se i to što nama izgleda kao bol, nered i nepravda ispravlja i poravnava negde, na nekom višem planu koji mi ne vidimo.

*

U prvoj polovini života,čovek želi i radi ono čega će se u drugoj polovini stideti i odricati, a druga polovina mu prođe u uzaludnim pokušajima da se popravi ili bar zataška ono što se radilo u prvoj. Tako se na kraju sve potire i svodi na nulu.Ostaju samo kajanje i stid.

*

 Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna naša mana ne dolazi do izraza.Mnogo šta , što je zlo u nama iščezava ,a ono što je dobro ustostruči se.

* 

Čini mi se kad bi ljudi znali, koliko je za mene napor bio živeti,oprostili bi mi lakše sve zlo što sam počinio i sve dobro što sam propustio da učinim, i još bi im ostalo malo osećanja da me požale.

* 

Zavist ljudi, to je gnev bogova.

*

Čim neko nešto voli i za nešto se veže — misao neku, predmet ili živo ljudsko biće — on daje nešto od sebe i spreman je da daje i gubi još više, bez mere i računa, sa istom onom nagonskom bezobzirnošću i stihijskom žestinom  sa kojom se ljudi bacaju na sticanje i grabež.  I to je do sada jedini poznati  način  kako  jedan čovek može da daje drugim ljudima ili stvarima oko sebe i ono što ne mora i onda kad ne mora.  Tako to što se zove ljubav stvara jedno nepregledno i nerazumljivo  knjigovodstvo  međusobnih davanja i primanja, sa potpuno antipodnom, astronomskom računicom  u kojoj je sve nejasno, ali čiji je krajnji zbir kratak, jasan i razumljiv.

*

Samo  aktivni   ljudi  i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću   život   napred,  ali   ga   samo   pasivni   ljudi  i   njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućnim i podnošljivim.

*

Odavno mi je postalo jasno da ne bi imalo smisla, da ne bi bilo mogućno živeti kad bi život bio onakav kakav na mahove izgleda, kad bi sve stvari u životu  bile samo ono što njihovo ime kazuje i ništa više. Ovako, znam da koliko god je prostranstvo života na površini, u širini,toliko ga ima u dubini,tako da su nevidljive i skrivene mogućnosti života bezbroj miliona puta veće od onih koje vidimo na površini.                                   Jedino tako je mogućno podneti život i misao o smrti.

*

Živeti u strahu,u kajanju,u stalnom strahu od straha,ne moći oka sklopiti i ne moći dušom danuti, i pri svemu tome raditi i smejati se i razgovarati, to znači za  ljude kao ja živeti i uspevati među svetom.

*

Težak čas koji nije mogućno preživeti, nego ga treba preskočiti.

*

 Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.

*

  Je li još iko voleo svet kao ja? Noću, kad svi počivaju i kad najposle valja leći, ja sam još nemiran i pre nego što zaspim još se trzam od pomisli da sada neko, zadocneo i sam, prolazi ulicama i da bih ga mogao sresti i videti i s njim govoriti. Uvek mi je malo vazduha, nikad mi nije dosta vode ni bilja ni ljudskih lica.

 

*

Svi bismo mi, i ljudi i žene, morali više da pazimo šta govorimo, jer se nikada ne zna dokle i sa kakvim posledicama može da živi svaka naša reč u drugom čoveku.